Zemljina rotacija
Istraživanja su pokazala da postoji puls, električni signal, koji je emitovan iz središta galaksije Mlečni put prema našem Suncu (i drugim suncima), a odatle na Zemlju. Ljudsko srce hvata taj puls, prenosi ga u mozak, i on odatle odlazi do stanica tijela. Kada taj puls, ta vibracija, prođe kroz taj slijed nedirnuta i nenarušena, ljudsko biće je jedno sa svemirom.
Svaka je stanica povezana i u harmoniji sa svemirskim pulsom. Međutim, ono što tome staje na put su niskovibracijske emocije (strah) i neravnoteža koja razbija krug i, još jednom, odvaja ljude od Zemlje i šireg svemira. Veza srce-mozak kod većine je ljudi prekinuta zbog razdvajanja glave i srca, intelekta i intuicije, tjelesnog i duhovnog. Razlog zašto danas Illuminati (tajni vladari) tako ubrzavaju provođenje svog Programa (mikročipovi, GMO, Chemtrails …) je u tome što znaju da se nalaze pred kolosalnim izazovom. Stvaranjem upravljaju energetski ciklusi. Na jednom nivou vidimo ih u zemljinim dobima, proleću, letu, jeseni i zimi. Ali postoje i daleko veći ciklusi, takođe, i njih su u brojevima i simbolima zabeležili drevni narodi kao što su Sumerani, Egipćani, Indijci, Kinezi, Maje iz Srednje Amerike i američki Indijanci poput naroda Hopi iz Arizone. Oni su mere ciklusa Sunčeve, Mesečeve i drugih svemirskih energija koje transformišu Zemljina energetska polja, a time i život na ovoi planeti. Mi se danas nalazimo usred možda najvećeg od tih transformacijskih ciklusa, koji se događa, kako se procenjuje, samo jednom u svakih 26.000 godina (ciklus koji se zove procesija), i majanski kalendar predviđa da je kritična tačka prelaza 21. decembra 2012. To je stvarna žarišna tačka transformacije, a ne izmišljeno novo hiljadugodište. Ti ciklusi svesti su poput vrata ili portala koji se otvaraju za one koji su spremni proći kroz njih u jedno puno više stanje svesti. Kad se propusti iskoristiti otvaranje ovih vrata, ciklus počinje iznova dok se ne otvore druga vrata. Ali ono s čim se sada suočavamo, čini se, nisu toliko vrata koliko golemi ponor mogućnosti za globalnu transformaciju kakva nam je iz sadašnje perspektive neverovatna. |
Tekstovi raznih religija i misterijskih škola to otvoreno i simbolički najavljuju već hiljadama godina. Sada postoje fizički, duhovni, a u sve većem broju i naučnii dokazi koji potvrđuju da se nalazimo pred takozvanom „Velikom smenom doba“.
Niz događaja koje je Gregg Braden opisao u knjizi Awakening To Zero Point (Otkrivanje nulte tačke), potvrdio je da se vremena menjaju. 1991. otkrivena je nova frekvencija koja titra iz središta spirale naše galaksije Mlečni put, a sonda Ulysses je 1994. poslata da istraži promene na Suncu. Od sredine 1980-ih traje zastrašujuće povećanje učestalosti solarnih baklji i bljeskova rendgenskog zračenja. Ulysses je otkrio da se magnetsko polje Sunca ubrzano smanjuje. Očitavanja na severnom i južnom polu i ekvatoru bila su daleko niža od očekivanih.
Takođe, dok se Sunce hladi, planete Sunčevog sistema, posebno oni spoljni, postaju sve topliji. To sugeriše da toplina planeta potiče iz njihove unutrašnjosti, iako to može biti stimulisano magnetskim i električnim promenama u Suncu. Istovremeno, dok su se na suncu događale te promene, oluja na Jupiteru, koju su prvi put dokumentovali Kinezi pre 3.000 godina, takođe je pokazala iznenadne promene.
Ogromna spirala unutar te Jupiterove oluje počela se okretati u drugom smeru. Udarni talasi i druge pojave izazvane udarom kometa Shomemaker-Levy u Jupiter 1994. takođe sudelovali na širi Sunčev sistem, uključujući i Zemlju. Jasno je da su se promene u Sunčevom magnetskom polju odrazile i ovde.
Zemlja je divovski magnet s različitim nivoima koji vrtnjom stvara magnetsko polje. Što se zemlja brže vrti, magnetsko je polje jače i gušće. Pre dve hiljade godina to magnetsko polje dosegnulo je vrhunac svog intenziteta u trenutnom ciklusu, i od tada neprekidno slabi, jer se planeta vrti sve sporije i sporije, tvrdi Braden.
Polje je sada 50% slabije nego što je bilo pre 1.500 godina, i brzina tog opadanja rapidno se povećava. Nema potrebe za panikom, jer je sve to deo prirodnog ciklusa, duže i neizmjerno snažnije verzije godišnjih doba. Zajedno s tim dolaze vesti da se Zemljina rezonantna frekvencija, njen srčani ritam, ako tako hoćete, rapidno ubrzava.
Ta frekvencija, zvana bazna rezonantna frekvencija ili rezonancija Schumanove šupljine, otkrivena je 1899. Od tog vremena do sredine 1980-ih imala je konstantan puls oko 7,8 Hz ili 7 ciklusa u sekundi. Ali čini se da se od 1986.-87. on počeo ubrzavati. Do kraja 1995. je prema istim procenama dosegnuo 8,6, a poslednje što sam u vezi s tim čuo je da je prošao 10 i da još uvek raste.
Greg Braden veruje da bi u majanskoj godini transformacije 2012., Zemljina rezonancija mogla biti 13 ciklusa u sekundi, dok bi njeno magnetsko polje moglo biti na nuli ili blizu nule. On to zove nulta tačka, kad će Zemljino magnetsko polje gotovo nestati, jer će se rotacija planeta zaustaviti. To ne znači da neće biti gravitacije, jer nju stvaraju druge pojave, a ne vrtnja planete.
Niz događaja koje je Gregg Braden opisao u knjizi Awakening To Zero Point (Otkrivanje nulte tačke), potvrdio je da se vremena menjaju. 1991. otkrivena je nova frekvencija koja titra iz središta spirale naše galaksije Mlečni put, a sonda Ulysses je 1994. poslata da istraži promene na Suncu. Od sredine 1980-ih traje zastrašujuće povećanje učestalosti solarnih baklji i bljeskova rendgenskog zračenja. Ulysses je otkrio da se magnetsko polje Sunca ubrzano smanjuje. Očitavanja na severnom i južnom polu i ekvatoru bila su daleko niža od očekivanih.
Takođe, dok se Sunce hladi, planete Sunčevog sistema, posebno oni spoljni, postaju sve topliji. To sugeriše da toplina planeta potiče iz njihove unutrašnjosti, iako to može biti stimulisano magnetskim i električnim promenama u Suncu. Istovremeno, dok su se na suncu događale te promene, oluja na Jupiteru, koju su prvi put dokumentovali Kinezi pre 3.000 godina, takođe je pokazala iznenadne promene.
Ogromna spirala unutar te Jupiterove oluje počela se okretati u drugom smeru. Udarni talasi i druge pojave izazvane udarom kometa Shomemaker-Levy u Jupiter 1994. takođe sudelovali na širi Sunčev sistem, uključujući i Zemlju. Jasno je da su se promene u Sunčevom magnetskom polju odrazile i ovde.
Zemlja je divovski magnet s različitim nivoima koji vrtnjom stvara magnetsko polje. Što se zemlja brže vrti, magnetsko je polje jače i gušće. Pre dve hiljade godina to magnetsko polje dosegnulo je vrhunac svog intenziteta u trenutnom ciklusu, i od tada neprekidno slabi, jer se planeta vrti sve sporije i sporije, tvrdi Braden.
Polje je sada 50% slabije nego što je bilo pre 1.500 godina, i brzina tog opadanja rapidno se povećava. Nema potrebe za panikom, jer je sve to deo prirodnog ciklusa, duže i neizmjerno snažnije verzije godišnjih doba. Zajedno s tim dolaze vesti da se Zemljina rezonantna frekvencija, njen srčani ritam, ako tako hoćete, rapidno ubrzava.
Ta frekvencija, zvana bazna rezonantna frekvencija ili rezonancija Schumanove šupljine, otkrivena je 1899. Od tog vremena do sredine 1980-ih imala je konstantan puls oko 7,8 Hz ili 7 ciklusa u sekundi. Ali čini se da se od 1986.-87. on počeo ubrzavati. Do kraja 1995. je prema istim procenama dosegnuo 8,6, a poslednje što sam u vezi s tim čuo je da je prošao 10 i da još uvek raste.
Greg Braden veruje da bi u majanskoj godini transformacije 2012., Zemljina rezonancija mogla biti 13 ciklusa u sekundi, dok bi njeno magnetsko polje moglo biti na nuli ili blizu nule. On to zove nulta tačka, kad će Zemljino magnetsko polje gotovo nestati, jer će se rotacija planeta zaustaviti. To ne znači da neće biti gravitacije, jer nju stvaraju druge pojave, a ne vrtnja planete.
Izvor: vestinet.rs